ПОШТОВАНИ РОДИТЕЉИ, ОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ВРТИЋ НЕЋЕ РАДИТИ ЗА ВРЕМЕ ДРЖАВНОГ ПРАЗНИКА 15.02.2021. и 16.02.2021. ПРВИ РАДНИ ДАН ЈЕ СРЕДА 17.02.2021.
Свакодневно смо окружени екранима и медијима, па је и очекивано да су деца више изложена том утицају. Размислите, већина нас често употребљава мобилне телефоне док претражује актуелне вести током испијања јутарње кафе, проверава друштвене мреже, гледа временску прогнозу или тражи тв програм који може да нас опусти након напорног дана. Да ли то раде и наша деца?
Претерана изложеност технолошким уређајима свакако негативно утиче на функционисање мозга и може довести до успореног развоја когнитивних способности, повећане импулсивности и смањења способности самоконтроле (напада беса) код деце.
Зашто?
Различита истраживања указују на низ битних чињеница о томе колико деца проводе испед екрана и како на њих то утиче. Наиме, једно истраживање у Америци из 2011. године даје податак да чак 66% испитане деце своје прве “погледе” на ТВ усмерава и пре првог рођендана. Телевизију најчешће гледају деца у раној доби (до друге године), а касније се усмеравају на друге врсте екрана попут рачунара, таблета и мобилних телефона. Кореанска студија из 2014.године долази до запањујуће информације како готово половина деце у доби од 24 месеца просечно гледа ТВ 1,21 сати дневно. Такође, студија је показала да деца која су изложена ТВ-у између 2 и
Предлажемо вам игре које можете користити за развој предвештина читања и писања:
1. Колико речи има у реченици?
Деца (или дете и остали одрасли учесници) седе у кругу. У средини је лопта. Правила игре су: Родитељ каже једну реченицу, а деца( или други учесници) би требало да је понове. Дете које почиње игру узме лопту и каже прву реч реченице. Затим проследи лопту другом учеснику који треба рећи другу реч и тако све редом. Учесници заједно броје колико речи има њихова реченица. Затим се задаје друга реченица. За почетак нека реченице које родитељ задаје немају непроменљиве речи (везнике, предлоге и сл.). На пример, реченица: Мама Милица једе црвену јабуку. Родитељ даје лоптицу првом детету, које каже ”мама” и проследи лоптицу даље другом детету (или учеснику) који каже ”Милица” и тако даље. Након што реченица буде готова, заједно на прсте избројите колико је реченица имала речи. Мама Милица једе црвену јабуку има пет речи. Након неколико реченица, кад видите да су деца схватила задатак и тачно броје реченице без непроменљивих речи, почните деци задавати реченице и с њима. Пример- Лав спава, а жирафа једе.
2. Гласовна сликовница
За ову активност потребни су стари часопи
Као што смо већ поменули фина моторика је уско везана за говор, у претходном тексту је објашњен термин фине моторике као и примери како можете кроз различите активности да је развијате код деце. У овом тексту Вам представљамо важност фине моторне активности шаке као припреме за писање кроз примере по узрасту.
У припреми за писање треба пратити следећи развојни редослед:
- Развој палмарног лука шаке, што подразумева да дете развије способност стварања конкавне (удубљене) површине на длану.
- Развој екстензије зглоба шаке који подржава веште покрете прстију.
- Развој свести о „вештој страни руке“; то значи да ће дете стално активности које захтевају вештину оријентисати према палцу, кажипрсту и средњем прсту. Ова три прста су „вешти прсти“.
- Развој отвореног простора између палца и кажипрста када се изводе веште активности. Тај простор би требало да буде кружног облика.
- Развој покрета унутрашњих мишића прстију. Ови покрети најбоље се виде када је улнарна страна (унутрашња страна подлактице) стабилизована на столу а врхов
Поремећаји флуентности (течности) говора
Дисфлуентност говора подразумева неправилан изговор, где је упадљиво поремећен ритам и темпо говора и може се поделити на два типа- дисфлуентност које се дијагностикује као муцање и на нормалну или физиолошку дисфлуентност. Муцање одликују блокови (говорник има тешкоћу да започне реч, покушаји производње гласа могу бити чујни или нечујни, присутне су пролонгације (продужен изговор) и репетиције (понављање) дела речи или целих речи уз напетост). Физиолошка дисфлуентност се може јавити код сваког човека у специфичним стањима и ситуацијама. Више је повезана са формулацијом мисли, него са проблемом продукције гласова као код муцања. Карактеришу је емболофразије (коришћење поштапалица), понављања поједниначних слогова или вишеложних речи, понављање фраза, али без напетости.
Подела:
У поремећаје течности говора код деце убрајају се физиолошко, развојно и неурогено муцање. Физиолошко муцање се јавља у периоду усвајања говора, између 2. и 4. године, када дете још увек учи вештину говора и има право на нефлуентан говор. Уколико родитељи негативно реагују на такав дететов говор, ово муцање може попримити тежи облик, али најчеће је то само пролазни
Да би дете правилно артикулисало (изговарало) гласове, неопходан предуслов је зрела и развијена орална праксија. Сазревање оралне праксије дешава се поступно, као и сазревање целокупне мускулатуре. Уколико постоји хипотонија, тј. снижен тонус оралне мускулатуре, често је осим неправилног изговора присутна и појачана саливација (појачано лучење пљувачке), покрети артикулатора су непрецизни , дете не успева да адекватно употреби говорне органе, те је стога корисно радити вежбе оралне праксије. Вежбе које следе су вишеструко корисне, јер осим освешћивања говорног апарата и његове правилне употребе служе и за побољшање мишићног тонуса орофацијалне регије а самим тим и правилнијег изговора гласова.
Ово су само неки од предлога за рад код куће са вашим малишанима. Дозвољено је свакако експериментисање, зато будите креативни и свакодневно вежбајте! Можете користити огледало, играти се игре имитације или потпуно сами осмислите концепт прилагођено ваше детету.
1. Дување ( дување у пиштаљку, прављење-дување балона од сапунице, дување папирића, лоптица од вате, на
Фина моторика је скуп покрета костију, зглобова и мишића шаке и прстију који су координисани и циљ им је извођење малих, прецизних(финих) покрета. Фина моторика и координација око-рука су међусобно повезане и зависе једна од друге. Кад год стимулишемо фину моторику, стимулишемо и развој координације око-рука, и обратно. Од најранијег узраста фина моторика је потребна за извођење различитих активности. Када беби притиснемо нашим прстом длан, она ће рефлексно скупити шаку и стиснути наш прст. Како дете расте, рефлекс нестаје и дете почиње вољно да отвара и затвара шаку.
Рано детињство је период интензивног и свеобухватног раста,развоја и учења. Постизање одређених развојних фаза у моторном развоју за новорођенче је од велике важности за целокупан развој. Сам моторни развој је база и основа за даљи развитак способности.
Свако од нас у периоду раног развоја учи моторичким истраживањем и на тај начин упознаје свет око себе, тако постоји веза између развоја моторике и развоја когниције, па самим тим и развоја моторике и развоја говора. За ове тврдње постоје и неуролошки докази који говоре да су поља која су задужена за говор у мозгу активна и током извођења одређених моторич
Поштоване МАМЕ ( баке,тетке…), позивамо Вас на радионице поводом обележавања Дана жена које ће се одржати 06.03.2020.године по следећем распореду: Вртић Dediks kids:
- НАРАНЏАСТА СОБА у 15.30h
- ЗЕЛЕНА СОБА у 16h
- ЖУТА СОБА у 16h
- ЉУБИЧАСТА СОБА у 16.30h
- ПЛАВА СОБА у 17h
- БЕЛА СОБА у 17h
- РОЗЕ СОБА у 17h
Вртић Dediks family:
- НАРАНЏАСТА СОБА у 16h
- ЖУТА СОБА у 16h
- ЉУБИЧАСТА СОБА у 16.30h
- ЗЕЛЕНА СОБА у 17h
- ПЛАВА СОБА у 17h
Ваш Dediks kids
ПОШТОВАНИ РОДИТЕЉИ, ОБАВЕШТАВАМО ВАС ДА ВРТИЋ НЕЋЕ РАДИТИ 17.02.2020.ГОДИНЕ ЗБОГ ДРЖАВНОГ ПРАЗНИКА.
ВАШ DEDIKS KIDS