Поремећаји флуентности (течности) говора
Дисфлуентност говора подразумева неправилан изговор, где је упадљиво поремећен ритам и темпо говора и може се поделити на два типа- дисфлуентност које се дијагностикује као муцање и на нормалну или физиолошку дисфлуентност. Муцање одликују блокови (говорник има тешкоћу да започне реч, покушаји производње гласа могу бити чујни или нечујни, присутне су пролонгације (продужен изговор) и репетиције (понављање) дела речи или целих речи уз напетост). Физиолошка дисфлуентност се може јавити код сваког човека у специфичним стањима и ситуацијама. Више је повезана са формулацијом мисли, него са проблемом продукције гласова као код муцања. Карактеришу је емболофразије (коришћење поштапалица), понављања поједниначних слогова или вишеложних речи, понављање фраза, али без напетости.
Подела:
У поремећаје течности говора код деце убрајају се физиолошко, развојно и неурогено муцање. Физиолошко муцање се јавља у периоду усвајања говора, између 2. и 4. године, када дете још увек учи вештину говора и има право на нефлуентан говор. Уколико родитељи негативно реагују на такав дететов говор, ово муцање може попримити тежи облик, али најчеће је то само пролазни период и долази до спонтаног опоравка, уколико се на правилан начин третира.
Развојно муцање се најчешће јавља код деце предшколског узраста, а појачава се кад је дете под стресом, када је уморно или када му се спава.
Муцање као поремећај флуентности говора, то јест, поремећаја ритма и темпа говора испољава се на различите начине:
– Понављањем или продужавањем гласова (б-б-б-биоскоп), слогова (ку-ку-куца) делова
речи (кош-кош-кошарка) или читавих речи и фраза
– Пролонгацијом или неприродно дугим изговором гласова или слогова (аааааааавион)
– Неадекватним паузама, оклевањем или безгласним застојем говорења насталим услед
блокирања ваздушне струје
– Убацивањем различитих гласова или узречица и праћеним страхом од говора.
У моменту блока, код особе која муца присутне су физичке конкоминанте: видљива напетост лица, артикулатора и других делова тела, треперење очима, тикови, гримасе на лицу, стезање песница, као и појачано знојење, убрзани рад срца, црвенило лица и неправилно дисање.
Важно је споменути афективну и когнитивну компоненту муцања. Афективну компоненту чине осећања особе која муца, а то су кривица, туга, стид, срамота, осећај мање вредности, анксиозност и фрустрација. Когнитивна компонента се односи на тумачење и доживљај говорног поремећаја од стране саме особе која муца. Уколико су ове две компоненте изразито негативне, утицаће лоше на особу која муца, без обзира на то колики је степен дисфлуентности говора. Муцање карактерише и појава грча при изговору одређене речи или исказа. Уколико приметите да се код Вашег детета јавља неки облик дисфлуентног говора, ево неколико савета како можете реаговати у различитим ситуацијама и тако помоћи Вашем детету да преброди ту фазу. Ако су симптоми више изражени и желите да се посаветујете са стручњаком, свакако је најбоље обратити се логопеду који може да Вам одговори на питања и да Вама и детету пружи адекватну подршку.
САВЕТИ
- Дозволите детету да доврши мисао без прекидања.
- Одржавати природан контакт очима док дете прича.
- Избегавати допуњавање дететових исказа, нека речи буду његове.
- После дететовог говора, одговорити полако и без журбе, употребљавајући неке од речи које је он употребио, нпр. ако каже-ј ј ј ја видим з з з зеку- рећи- оо да, ти видиш зеку, баш је сладак.
- Постављати мање питања(само једно) и дати му довољно времена да одговори.
- Успорити ритам живота у кући и провести бар десет минута сваког дана причајући са дететом без журбе, полако, релаксирано.
- Обезбедити у кући мирну,опуштену атмосферу, да свако у породици слуша сваког, када једно говори друго слуша и тако наизменично. Замуцкивање не сме да буде изговор за дете да има монопол на разговор и да прекида друге људе док причају.
- Доследност у поласку на спавање у одређено време, као и успостављени дневни ритам осталих активности устајања, оброка, спавања, помаже детету тако што умањује несигурост у његовом животу.
- Постарати се да дете има довољно одмора, јер замор поспешује муцање.
- Стари начини реаговања на муцање попут- говори полако, диши дубоко, опусти се- су примери непотребних сугестија које дете некад могу само да узнемире и погоршају ситуацију.
- Правите паузу од 2,3 секунде пошто дете заврши реченицу, пре него што одговорите на његова питања или коментаре, јер ће му то бити модел за спорији говор.
- Користите једноставан речник и реченичну конструкцију, у лаганом, опуштеном темпу, повремено убацујте лака понављања, а ако дете постави питање у вези са тим, реците му да и одрасли људи понекад праве грешке.
- Кад год има тешкоће са причом, пустите да заврши комуникацију, дозволите му да схвати да је важна порука, а не борба.
- Дозволите детету да покаже страх и љутњу, па то заједнички проанализирајте.
- Ако дете почне да вам прича док радите ствари које захтевају концентрацију, кажите му да тог тренутка не можете да га гледате, али да га пажљиво слушате.
- Избројте колико сте пута рекли НЕ у току дана и смањите то на пола. Забране морају бити благовремено дате уз потребно објашњење.
- Не постављајте пред дете нереалне захтеве, за које још није дорасло, ни у погледу учења, ни у спортско-рекреативним активностима. Њихов дан не сме бити преоптерећен наметнутим обавезама. Морају имати довољно времена за спонтану, опуштену игру и дружење.
- Не треба ограничавати време детету за одговор на неко питање или дужи говорни исказ.
- Бодрите ваше дете да говори и осећа радост и задовољство у томе.
- Не говорите и не подстичите друге да говоре уместо њега.
- Усмерите пажњу детета на активност у којма је успешно.
Тијана Шобот
Мастер логопед